24.02.2009.
obrijah bradu.dugo razvijam teoriju (citaj: padne mi ponekad na um) da postoji, bar povremeno, realna potreba da se "nosi" brada, da se nekoliko dana zabradati, moze i kao vid kontrolirane zapustenosti, lezernog dojma radi.
brada sluzi i kao izvjesna alteracija izgleda, a mozebitno i kao svojevrsna maska, ili pak funkcionira samo kao dio stila.
razlozi su brojni i moglo bi se nadugo i nasiroko, ali ono sto mi je sada vazno je da sam obrijao vlastitu bradu.
model je bio narocito zanimljiv nekoliko trenutaka prije nego sto se pojavilo lice. i onda sam se ponovo ugledao. i nesto razmisljam, vise raz nego misljam tako da pomisljam u isto vrijeme: "dugo gledam ovo lice" i "svaki dan je starije jos jedan dan" i "dobro je" i jos ponesto.
eto, tako je to.
umalo da zaboravim, ono sto ja zovem bradom ljudi sa "ozbiljnim" bradama uopste ne dozivljavaju kao bradu. iako je kvalitet neupitan, kvantitet brade mi nije jaca strana.
samo ne znam zasto vam ovo pisem?
mora da postoji razlog, neki duboko skriven motiv. nesto dokucivo klinickom psihoanaliticaru.
mozda je citav slucaj samo sticaj okolnosti koje su dovele do ovakvog rezultata koji ostavlja nedoumicu i besmisao predstavlja u njegovoj sustini - kao odsustvo svakog smisla.
sta na kraju reci?
aftershave.
Nema komentara:
Objavi komentar