kisa. bas lijepo. uvijek se radujem kada u sarajevu pada kisa. grad postane siv i dosadan bas onako kako ga najcesce u svojim mislima i vidim. ljudi prolaze zakukuljeni ne obracajuci paznju na prolaznike, taksisti prskaju pjesake, u tramvajima je stiska i siri se smrad usparenih putnika. ulice su zakrcene autima i guzve u saobracaju pocinju od ranog jutra. kisa je dobra jer se vidi smisao i snaga demonstracija koje zajedno sa potpisivanjem peticija polako postaju nacionalni sport. kada kisa pada sve nekako dodje na svoje, i vidi se tuzno lice i ruzno nalicje ovog grada. a ja sam tada daleko od smrada, ovog stada, jer u meni zivi nada, i ne zanima me ni sutra ni juce, vec samo sada. dok po gradu kisa pada, daleko sam od ovog jada.
Nema komentara:
Objavi komentar