10.03.2008.
moralne dileme zaista su individualna stvar. vremenom covjek nauci da drugi uglavnom nisu ni priblizno moralni, onako i onoliko, koliko izgledaju odn. kako se predstavljaju. uvijek je prisutna doza hohstapleraja, jer covjek iz nekog razloga zeli da ga drugi smatraju boljim nego sto jeste, kakav god da je taj neko. rijetko imamo priliku upoznati pravo lice i nalicje necijeg identiteta i ustanoviti njegov stvarni integritet, a ponekad su potrebne i godine da bi shvatili da je neko hulja, spletkar, smutljivac ili jednostavno da je puno gori nego sto se predstavlja. ipak, u sferi licnih interesa stvari pokazuju svoje pravo lice. primjera radi, ukoliko dodju u sukob interesi dvojice prijatelja to ce biti rijetka prilika da se vidi pravo stanje stvari.
medjutim, cini se kao nedokuciva moralna dilema: npr. situacija kada osoba A predstavlja nekoga ko moze da ugrozi ili pomogne vase interese i to i cini, recimo, na vase zadovoljstvo i bez vasih licnih ustupaka, tako da su vasi interesi zadovoljeni. medjutim ta ista osoba A poduzima pokvarene napade na osobu B, inace slabijeg od sebe, dovodeci iz vlastitog hira citavu egzistenciju osobe B u pitanje. pri tome koristi svoj drustveni polozaj i poziciju. posredno se osvjedocite da je osoba A losa i zla, iako je prema vama recimo korektna, a i u strateskom interesu vam je da s osobom A ostanete u dobrim odnosima, iako znate da je ta osoba grozna i potpuno nemoralna, ali, eto, vama je, ovako ili onako, u interesu da s njom ne budete u ratu.
DILEMA: A je zao prema B jer mu se moze. B je vama niko i nista. medjutim, da li je odsustvo reakcije moralno i pravicno? iako sve sto uopste mozete uciniti ne moze ni na koji nacin pomoci osobi B, vec samo vama odmoci. cini se u namanju ruku pravicno dici svoj glas, ali ta je pravicnost u konkretnom slucaju jalova i samo za pravicnog stetna, a nikome korisna. sta da se radi?
Nema komentara:
Objavi komentar